Biografije učesnika
Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade zadužen za spoljnu politiku i bezbednost i ministar spoljnih poslova. Rođen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu. Završio je Gimnaziju „Stevan Sremac” u Nišu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, sa prosečnom ocenom 10 (deset). Od 1992. godine je bio narodni poslanik u Saveznoj skupštini SRJ, a od 2004. godine i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bio je ministar za informisanje u prelaznoj Vladi Srbije 2000. godine. Predsednik je Socijalističke partije Srbije od 2006. godine. Bio je prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova od jula 2008. do jula 2012. godine. Obavljao je funkciju predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova od jula 2012. do aprila 2014. godine. Od aprila 2014. godine do oktobra 2020. godine bio je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova. Od oktobra 2020. do avgusta 2022. godine obavljao je dužnost predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Poseduje višedecenijsko iskustvo i rezultate ostvarene u učešću i rukovođenju u različitim organima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Tokom 2015. godine predsedavao je OEBS-u. Dobitnik je priznanja „Najevropljanin” za 2009. godinu, Ordena prijateljstva Ruske Federacije 2018. godine i priznanja Statueta „Kapetan Miša Anastasijević” 2018. godine. Hobi mu je muzika. Obavljao je funkcije predsednika KK „Partizan” iz Beograda, potpredsednika Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i predsednika Sportskog saveza Srbije.
Brankica Janković (Čačak, 18. januar 1973. godine), srpska pravnica koja trenutno obavlja funkciju poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Diplomirala je pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Trenutno je doktorant na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti imenovana je u maju 2015. godine i ponovo imenovana u novembru 2020. godine. Takođe je predavačica na master studijama na temu Multikulturalni socijalni rad - antidiskriminacione politike i prakse na Fakultetu političkih nauka, Beograd, Srbija, predavačica na Visokim studijama bezbednosti Škole nacionalne odbrane Vojske Republike Srbije i mentorka na Regionalnom programu Podelite svoje znanje koji organizuje Evropski pokret u Srbiji, uz podršku Misije OEBS-a. Članica je redakcije stručnog časopisa "Socijalna misao", predsednica uredništva časopisa Aktuelnosti i zamenica glavnog urednika stručnog časopisa Socijalna politika. Njena oblast ekspertize su socijalna zaštita, zaštita žena, starijih osoba, zaštita prava deteta i javna uprava i bezbednost. Tokom karijere bila je i državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u periodu od 2012. do 2014. godine, gde je upravljala sistemom socijalne zaštite, porodično-pravne zaštite i implementirala javne politike rada i zapošljavanja. Tokom radne karijere učestvovala je u izradi različitih nacionalnih strateških i pravnih dokumenata. Inicijatorka je i članica nekoliko regionalnih platformi za saradnju žena i mladih, kao i tela za ravnopravnost, sa ciljem bolje inkluzije svih građana. Bila je nacionalna projektna direktorka na brojnim projektima, naročito u oblasti zaštite žena od nasilja – „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“ i “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama“, nacionalna koordinatorka Radne grupe za starenje Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, šefica pregovaračkog tima za poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) u procesu pregovora o pristupanju EU, predsedavajuća Pododbora za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u oblasti Istraživanje, inovacije, informatičko društvo i socijalne politike i članica Političkog Saveta za sprovođenje Rezolucije 1325 Žene, Mir, Bezbednost. Vodila je nekoliko Saveta Vlade Republike Srbije - za starenje stanovništva osoba sa invaliditetom i prava dece, a takođe bila je i nacionalna koordinatorka za starenje i šefica nekoliko državnih delegacija Republike Srbije.
Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Rođen je 1983. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je bio student-prodekan, član Saveta fakulteta i član Saveta Univerziteta u Beogradu. Bogato iskustvo u privatnom sektoru stekao je na rukovodećim pozicijama, unapređujući poslovanje, uvodeći inovacije i kreirajući investicione prilike, uz konstantan rad na jačanju matičnog privrednog sektora. Od otvaranja novih radnih mesta do zaštite normalnog funkcionisanja u uslovima globalne pandemije, bio je spreman da uloži veliku energiju u širenje privrednih aktivnosti radi generisanja stabilnog razvoja Republike Srbije. Na lični poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iz privatnog sektora prelazi u državni, na dužnost ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije od 2020. godine. U periodu od 2020. do 2022. formirao je efikasan tim, koji je u uslovima globalne epidemije korone i ogromnih političkih nestabilnosti na istoku Evrope, obezbedio stabilno izvođenje najvećih infrastrukturnih radova u istoriji Srbije. Dobitnik je priznanja – Junske nagrade opštine Ivanjica za doprinos izgradnji lokalne infrastrukture, zlatne medalje „Takovski ustanak” za izuzetan doprinos u razvoju infrastrukture u opštini Gornji Milanovac, Povelje zahvalnosti opštine Kučevo za doprinos izgradnji infrastrukturnih projekata, Plakete sa zlatnim amblemom za veliki doprinos realizaciji kapitalnih projekata na teritoriji opštine Vrnjačka Banja, kao i Plakete zahvalnosti opštine Varvarin, kao društvenog priznanja za izuzetna dostignuća i rezultate ostvarene u radu ove opštine. Član je Predsedništva Srpske napredne stranke. Tečno govori engleski jezik. Oženjen, otac dvoje dece.
Slavica Đukić-Dejanović Ministarka prosvete Rođena je 1951. godine u Rači. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske i doktorske studije i specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U sedam mandata bila je poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore. U prelaznoj Vladi Republike Srbije bila je ministarka za brigu o porodici i članica Interparlamentarne unije. Obavljala je funkciju predsednice Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine. Bila je i vršilac dužnosti predsednika Srbije od početka aprila do kraja maja 2012. godine. Od 2012. do 2014. godine bila je ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije. Najveći deo karijere provela je kao redovna profesorka, šefica Katedre za psihijatriju i prorektorka za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu. Od 1982. godine, u nastavi je na predmetu „Psihijatrija“ na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Bila je najmlađa žena doktorka medicinskih nauka u Šumadiji i osnivačica je dnevne Psihijatrijske bolnice. Obavljala je funkciju direktorke Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine, a od 2014. do 2016. godine bila je direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu. Od avgusta 2016. do oktobra 2020. obavljala je funkciju ministarke bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužene za demografiju i populacionu politiku. Od oktobra 2020. godine obavljala je funkciju specijalne savetnice u Vladi Republike Srbije zadužene za implementaciju Agende UN za održivi razvoj do 2030. godine. Članica je Udruženja psihijatara Srbije, a obavljala je i funkciju predsednice ovog udruženja u dva mandata. Članica je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja. Udata, majka jednog sina.
Dr Dragan R. Simić (1961, Medveđa), Srbija, je redovni profesor i dekan Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka od 2015. godine. Predaje međunarodne odnose, nacionalnu i globalnu bezbednost, velike strategije i strateško mišljenje, geopolitiku, spoljnu i bezbednosnu politiku SAD i srpsko – američke odnose na matičnom i fakultetima u regionu i u inostranstvu (Crna Gora (Univerzitet Donja Gorica), Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Italija, Grčka, SAD...). Predavao je takođe, na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, na Vojnoj akademiji i najvišim vojnim školama u Srbiji. Profesor Dragan R. Simić je 2014. godine izabran za profesora Univerziteta Klemson, Južna Karolina, SAD, na osnovu sporazuma o saradnji Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka (Centra za studije SAD) i Univerziteta Klemson. Takođe, rukovodi projektom „Srpska obrazovna alijansa“ (Serbian Educational Alliance) koji zajedno sprovode Ohio State University, SAD, i Centar za studije SAD Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Predsednik je Matičnog odbora za pravo ekonomiju i političke nauke Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije od 2017. godine. Kao urednik izdavačke delatnosti u IIC SSO Srbije (1986 – 1990), uredio je preko 60 monografija, potom kao glavni i odgovorni urednik časopisa Ideje, Velike i Male edicije Ideja uredio je Izabrana dela Vilhelma Rajha u pet tomova. Objavio je sledeće knjige: Pozitivan mir (1993), Poredak sveta (1999), Nauka o bezbednosti (2002), Svetska politika (2009), Rasprava o poretku, drugo izdanje (2012) i Svetski poredak: politika Vudroa Vilsona i Frenklina Delana Ruzvelta (2022). Sa engleskog je preveo studije Džozefa Naja, Kako razumevati međunarodne sukobe (2006), Džona Miršajmera, Tragedija politike velikih sila (2009) (zajedno sa mr Draganom Živojinovićem i dr Miljanom Filimonovićem); Roberta D. Šulcingera, Američka diplomatija od 1900. godine (2011) (zajedno sa Draganom Živojinovićem) i Džona Miršajmera, Tragedija politike velikih sila –izmenjeno i dopunjeno izdanje (2017) (zajedno sa Draganom Živojinovićem). Takođe, uredio je devet zbornika radova: Integracija Zapadnog Balkana u mrežu globalne bezbednosti (2011); Meka moć država (2013.) (zajedno sa Draganom Živojinovićem i Nikolom Kosovićem); Politika Sjedinjenih Američkih Država prema regionu Zapadnog Balkana i Republici Srbiji (2015) (zajedno sa Draganom Živojinovićem); Sjedinjene Američke Države i izazivači (2015) (zajedno sa Draganom Živojinovićem i Nikolom Jovićem); Neutralnost u međunarodnim odnosima: šta možemo da naučimo iz iskustva Švajcarske? (zajedno sa Dejanom Milenkovićem i Draganom Živojinovićem) (2016.); Pojmovnik američkih predsedničkih izbora 2016. (The Handbook of the U. S. Presidential Elections 2016) (zajedno sa Draganom Živojinovićem i Stevanom Nedeljkovićem) iz 2016. godine; Evropa za mene (zajedno sa Dejanom Milenkovićem i Draganom Živojinovićem (2018); Migracije kao bezbednosni izazov za Republiku Srbiju i bezbednost Zapadnog Balkana, (2020) (zajedno sa Dejanom Milenkovićem i Draganom Živojinovićem) i Srpsko-američki odnosi: trideset godina od pada Berlinskog zida, (2021) (zajedno sa Stevanom Nedeljkovićem i Draganom Živojinovićem). Pored toga, objavio je više desetina tekstova u naučnim i stručnim časopisima i zbornicima radova. Obavljao je dužnost prodekana za osnovne studije Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2003 – 2004.). Osnivač je i direktor Centra za studije Sjedinjenih Američkih Država na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2004). Centar za studije SAD je prvi centar te vrste u okviru jednog državnog univerziteta u regionu Jugoistočne Evrope. Utemeljio je sistematsko i obuhvatno izučavanje Amerikanistike u Srbiji. Takođe, šef je master akademskih studija SAD kao i novoosnovanog master programa „Globalne i strateške studije“ a od 2012. go 2015. godine bio je šef doktorskih međunarodnih i evropskih studija na na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka. Na Univerzitetu u Beogradu, u okviru Studija pri Univerzitetu, šef je master programa „Studije migracija“ (2017). Bio je predsednik Etičkog odbora Univerziteta u Beogradu (2018-2021). Član je uređivačkog odbora časopisa „Međunarodne studije“ iz Zagreba, „Review of International Affairs“, „Vojno delo“ i „Journal of Regional Security“ iz Beograda. Bio je stipendista Fulbrajtovog programa o spoljnoj politici SAD na Univerzitetu Južne Karoline (2003) i bio na stručnom usavršavanju na Metju B. Ridžvej Centru za međunarodne bezbednosne studije na Univerzitetu u Pitsburgu (2005.). Oženjen je i otac je dvoje dece.
Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnost i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Rođen je 29. septembra 1978. godine u Valjevu. Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine opštine Valjevo 2004. godine. Narodni poslanik bio je u svim sazivima Skupštine od juna 2008. godine. Krajem maja 2023. imenovan je za vršioca dužnosti ministra prosvete, nakon tragedije koja se 3. maja 2023. desila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru. Član je Predsedništva Socijalističke partije Srbije od 2015. godine. Oženjen, otac ćerke Ive.
Gospođa Dejana Kostadinova je 12. oktobra 2020. godine preuzela dužnost direktorke UNICEF-a u Republici Srbiji. Do preuzimanja dužnosti u Srbiji, bila je stalna predstavnica Republike Bugarske pri Kancelariji Ujedinjenih nacija u Ženevi, a kao članica učestvovala je i u radu Saveta za ljudska prava. Gospođa Kostadinova je radila i kao šefica Kabineta predsednika Republike Bugarske. Bila je zadužena za organizovanje političkih aktivnosti predsednika Republike i međunarodne pregovore. Bila je potpredsednica Vlade i ministarka za rad i socijalnu politiku u prelaznoj vladi. U tom mandatu bila je zadužena za formulisanje i realizaciju Vladinih politika u oblastima socijalne politike i tržišta rada, obrazovanja, zdravstva, kulture. Kao savetnica predsednika Vlade Republike Bugarske vršila je političku analizu i davala predloge za političke odluke koje se tiču socijalnih, kulturnih i pravnih pitanja. Kao zamenica ministra za rad i socijalnu politiku bila je zadužena za formulisanje i realizaciju politike tržišta rada i sprovođenje operativnog programa „Razvoj ljudskih resursa“. Gospođa Kostadinova je obavljala dužnost generalne direktorke Direkcije za praćenje prava deteta. Vršila je praćenje odeljenja za zaštitu dece, specijalizovanih institucija, škola, bolnica i nevladinih organizacija. Svoju karijeru započela je kao advokatica u sopstvenoj kancelariji specijalizovanoj za ljudska prava, a nakon magistrature na univerzitetu u Sofiji. U svojoj advokatskoj praksi posebno se bavila pitanjima prava deteta.
Dejan Janjatović nalazi se na funkciji zamenika predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke i člana Izvršnog odbora za upravljanje rizicima i finansijama od pravnog spajanja NLB i Komercijalne banke, koje je završeno u aprilu 2022. godine. Na poziciju zamenika predsednika i člana Izvršnog odbora Komercijalne banke postavljen je u februaru 2021. Ova odgovorna pozicija poverena mu je na osnovu dvodecenijskog iskustva i ekspertize iz širokog spektra bankarskih i finansijskih oblasti – upravljanja rizicima, poslovanja sa privredom i stanovništvom, upravljanja poslovnom mrežom i unapređenja operativne efikasnosti. Na funkciju zamenika predsednika Izvršnog odbora došao je sa pozicije člana Izvršnog odbora NLB Banke, takođe odgovornog za upravljanje rizicima i operacijama, kako bi osigurao da tokom integracije sa NLB Bankom Komercijalna banka unapredi položaj na finansijskom tržištu Srbije i ostane stabilna, likvidna i pouzdana. Pre nego što se pridružio NLB Banci, bio je član Izvršnog odbora zadužen za upravljanje rizicima i operacijama u ProCredit banci, u kojoj je započeo karijeru i proveo 14 godina na različitim rukovodećim pozicijama. Završio je Ekonomski fakultet u Novom Sadu i poslovne MBA studije u Budimpešti. Poseduje CFA Level I sertifikat sa Instituta ovlašćenih finansijskih analitičara (CFA) i tečno govori engleski jezik.